Сликарство

Досадашња, врло штура и површна, писана документација о фрагментима старог сликарства у Букову не пружа довољно доказа за било какво сигурније закључивање о његовом квалитету и времену настанка.

Живопис – Црква Светог Оца Николаја Чудотворца у манастиру Букову има три слоја живописа. Подaци о изгледу и садржају првобитног зидног сликарства из времена подизања манастира за сада су неизвесни јер трагови тог најстаријег слоја, нису са сигурношћу утврђени будући дa до сада није било стручних и систематских испитивања зидних површина цркве. Такође, нису вршени конзерваторско-рестаураторски радови на старом зидном сликарству. Досадашња, врло штура и површна, писана документација о фрагментима старог сликарства у Букову не пружа довољно доказа за било какво сигурније закључивање о његовом квалитету и времену настанка.

Од старог живописа остале су представе Пресвете Богородице са малим Христом у медаљону, која се налази на своду данашњег наоса, фрагмент непознатог светитеља из северне певнице и фреска Св. Архангела Михаила у ниши на западној фасади цркве, изнад улаза.

Други слој живописа настао је 1654. године. Тада је манастир изнутра преко старог молераја малтерисан и поново осликан. Од првобитних натписа који би говорили о ктитору или оснивачу манастира није при томе сачувано ништа, а од првобитног живописа само поменуте фреске Пресвете Богородице и фрагмент Светог ратника, који је, највероватније, касније откривен. Натпис који је тада стављен, приликом живописања цркве говори о времену живописања, као и о томе ко је тада био игуман манастира, ко ктитор и под чијом је јурисдикцијом био манастир Буково у другој половини 17. века. Од овог живописа, другог по реду, није остало ништа.

Трећи слој живописа је из 1902. године и обухвата целу цркву. Фреске су рађене по нацртима Стеве Тодоровића, академског сликара из Београда (1832-1925), а живописао их је његов сарадник и ученик, сликар из Књажевца, Милисав Марковић (1843-1910).

Иконостас – У склопу велике обнове манастира Буково 1887. године урађен је и нов иконостас. О томе сведочи натпис на полеђини иконостаса:

Изобрази се овај иконостас при Владанију Његовог Величанства Краља Милана I. и при Његовом Високопреосвештенству Митрополиту господину Теодосију. трудом и настојањем Г. Прокопија Бујишића Архимандрита истог манастира с братством 20. нов. 1887. године.

Иконостас је био поручен из Аустрије. Представља солидан дуборезачки рад од липовог дрвета полиран златом. Иконе за иконостас урадио је сликар Лазар Крџалић (Београд, 1854-1926), који је изучио иконопис у Московској Свето-Сергијевој Лаври од 1879-1884. Иконостас цркве Светог Оца Николаја Чудотворца спада у вреднија ликовна остварења с краја 19. века.